ЈОШ ЈЕДАН СРПСКИ ПАРАДОКС: ПОСТОЈИ ИСКЉУЧИВО РУДНИК ЈАДАРИТА, КОЈИ НЕ ПОСТОЈИ

 Више је срамотна, него фасцинантна количина незнања којом се отворено фрља већина српских НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА. За елиту у Скупштини то је поразна чињеница. Чак и за оне грађане Србије које такви посланици такође представљају, а које необразовање и сиромаштво духа и даље терају да бришу задњице листовима Политике. Срећом, па се Политика штампа у боји. Не зна човек да ли да се смеје или да плаче када СНС посланици, са Аном Брнабић на челу, почну да се надмећу у подршци шефовој реченици, којом је уплашио Разједињене нације, да неће толерисати продор ВОУК културе у конзервативну и конзервирану Србију. Али, проблем ће настати када открију, наравно, уз помоћ Интернета, да је Ана Брнабић водећи, функционерски ВОУК у Србији. Између осталих. Наравно, под условом да је Ана и даље део пробуђене, нескривене и неугрожене ЛГБТ заједнице. Ако није, онда ништа. Ако није геј онда није ВОУК.

Проблем је што таквим незнањем Ана прво ошамари себе, а онда је сложно ишамарају и други истим таквим незнањем. Милица Саветница иде и корак даље, па шефову непроучену, чудну, али председничку реч ВОУК брка са речју ВОЛК. Неспоразум са шефом би, такође, могао да настане када јој шеф повеже енглеску реч ВОЛК са српском речју шетња и добије "ВОЛК против насиља" испред Скупштине.

Даље иде још горе за горим.

Ћите, Бизони, Клемпе и Панте и даље се часте увредама у покушају да нападну или подрже нешто што уопште и не постоји - ИСКОПАВАЊЕ литијума. Заиста фрапантна количина бесмислених увреда за одвлачење пажње од немања знања. Литијум се НЕ ископава. Ископава се руда ЈАДАРИТА. Литијум се ИЗДВАЈА, екстрахује или из камених руда или из сланих геотермалних вода. То су једина два начина за добијање литијума. Дакле, не ископава се литијум, већ се ИСКОПАВА ЈАДАРИТ, камена руда која у себи садржи и одређене количине литијума, живе, кадмијума, бора... Литијум није руда, већ само један од њених саставних делова. НЕ постоје РУДНИЦИ литијума. Постоје само рудници камених агрегата и седимената из којих се дробљењем или топљењем издвајају драгоцени метали и елементи, па и литијум. Још један српски парадокс је да ПОСТОЈИ искључиво РУДНИК ЈАДАРИТА, који НЕ ПОСТОЈИ, јер Рио Тинто још није ни почео да га прави. Јадарит је минерална руда које има само и искључиво на територији Србије и нигде више, ако не рачунамо неприступачно дно Црног мора. Немају га ни Немачка, ни Аустралија, ни Русија, ни Кина, ни САД. То значи да нигде у свету није могуће издвајање литијума из јадарита, осим код Лознице и Цера. То, такође, значи да посланици у српском Парламенту губе време, јер се баве погрешним и неадекватним информацијама. Грубље и ружније речено, појма немају о чему причају и шта захтевају. Одатле и јалове седнице, бескорисне свађе и замајавање народа. Ако неко и даље говори о руднику и ископавању литијума показује тиме да не поседује ни основна знања о оптичком минералу из кога Рио Тинто, наводно, хоће да екстрахује литијум.

Игром случаја, радио сам као филмски сниматељ, пре више од 30 година, у неколико светских лабораторија у којима су се, још тада, истраживала својства јединственог српског минерала названог по српској реци Јадар. Због тога и знам да у јадариту постоје само занемарљиве количине литијума. Баш као што ми је познат и већи део његових фрапантних својстава, па и само значење и порекло, не српске, већ арамејске речи ЈАДАР. Невешто прикривени подаци из истраживања у лабораторији у Бундорију такође показују недовољно присуство литијума у тони јадарита. Зато је и упитно због чега газде Рио Тинта врше тако велики притисак на тако малу Србију и улажу милијарде долара у нешто што им сигурно неће ни вратити уложени новац, а камоли донети профит, тим пре што ће и цена застарелог и експлозивно сагоревајућег литијума наставити свој стрмоглави пад на светском тржишту. Литијум јонске батерије, не само да нису дугорочно решење, већ представљају непремостив проблем за аутоиндустрију. За тако велику компанију финансијски ризик литијумског Пројекта Јадар је огроман. Очекивани губитак, као и размере еколошке катастрофе коју ће, неминовно морати финансијски да ублаже, под условом да не побегну из земље, одвешће их или у банкрот или у потпуни губитак пословног интегритета.

Због свега наведеног српска Скупштина морала би можда да научи и следеће правило:

- Онај ко хоће да постави питање како треба, мора, пре тога, да зна већи део одговора.

То важи и за народне посланике у Скупштини Србије, јер би незнање и необразовање, далеко пре еколошке катастрофе, могло да сахрани и Скупштину и Србију. Овај текст на Вајберу неће ни променити, ни пореметити терор незнања над нашом судбином. Времена за учење има све мање, због једноставне чињенице да је глобално незнање и довело до тога да Сунце синоћ, уместо на западу, зађе на истоку. И то нама све ближем и ближем, Блиском истоку...

Васко Васовић