ЂАВО КОД СВАКОГ ДОЛАЗИ САМО У ЈЕДНОМ СЛУЧАЈУ - АКО ЈЕ ПОЗВАН

 

Немам ништа против тога да Ротшилдова компанија Рио Тинто и део под сувласничком контролом Кинеза и хазарског Монгола полубрата Сија, вади српски оптички минерал јадарит испод лозничких њива. Рио Тинто свакако не полаже уговорна права на експлоатацију, нити има право прече куповине, јер његови истраживачи нису ни открили јадарит, већ га је пронашла српска професорка са Рударско - геолошког факултета у Београду, Јелена Обрадовић и то осамдесетих година прошлог века. Карбонатне руде кристалног јадарита има сасвим довољно за целу планету и то више од 150 милиона процењених тона. Дакле, има за све. Србија је једино место у свету где постоји минерал са тако моћним својствима. Уз литијум руда јадарита садржи и бор, арсен, живу и кадмијум. Дакле, Рио Тинто хоће да вади наш јадарит. И нека га вади. Нека дробљени камени јадаритски агрегат, извађен испод Лознице, товари на камионе, авионе, вагоне и бродове и нека га носи на прераду. Ван Србије! Али, Рио Тинто неће само да рудари. Он хоће да ПРЕРАЂУЈЕ и то управо на територији Србије, јер нема где друго. Нико није луд да дозволи Рио Тинту да врши сумпорну екстракцију литијума из камених руда на својој територији. У томе и јесте сва суштина. Рио Тинту треба омогућити вађење руде, одвожење и куповину јадарита, плаћањем рудне ренте или на други начин, али му треба ЗАБРАНИТИ ПРЕРАДУ јадарита на српској територији. Глобалистима треба дати јадарит. Не видим проблем да се тај став о давању српског јадарита изнесе пред ЕУ. Траже јадарит, продаваћемо га, наравно! Али, ПРЕРАДА мора бити на другом месту. Само између Египта и Обећане земље постоји 7 великих пустиња. А има их, хвала Богу, још... Атакама, Мохаве, Такла Макан, Дашт е Кавир, Калахари, Намиб, Гоби, Танами... У ненастањеним пустињама има сасвим довољно простора за фабричку прераду литијума... То што нема воде, то заиста није српски проблем, као што ни прерада јадарита није проблем Србије. Платићемо Рио Тинту и трошкове транспорта, ако треба. Они сигурно неће бити много већи од Пиксијевих годишњих плата. Тиме би глобалистичке уцене биле амортизоване и прича пребачена заиста на екологију и Зелену агенду ЕУ. Еколошка заштита и брига о животној средини о којој сада прича Рио Тинто у својим бесмисленим, пропагандистичким и лажним прогностичким студијама намењена је наивнима и полупаметнима. Рио Тинто неће овде само да вади јадарит, већ му је битније да га прерађује. Пре бих рекао у течни кристал, али, добро. Нека то буде моја теорија завере, све док се не покаже да није. Екстракција литијума из јадарита нема територијалне везе са фабриком литијумских батерија. У њој ће се литијум добијен у Србији користити као сировина за израду литијумских батерија и таква фабрика са чистом и роботизованом технологијом и готовим производом неће, наравно, бити у Србији. Рио Тинто, наравно, лаже и маже. Шта би друго и могао да уради. Као своје стручне сараднике и консултанте наводи и неке стручњаке и професоре, који и не знају да сарађују са Рио Тинтом. Без дозвола и мимо закона Рио Тинто, већ неколико година, баца токсични истраживачки отпад на депонију код Лознице. Сакрива кључне информације или излази у јавност са неадекватним и апсолутно нетачним и измишљеним проценама штете по животну средину. После истраге америчке и аустралијске Комисије за вредносне папире и Одељења за озбиљне преваре Велике Британије поднете су тужбе против Рио Тинтових менаџера у Гвинеји због кршења Закона о корупцији и непримерених исплата високим функционерима Гвинеје како би омогућили Рио Тинту остваривање рударских права. Рио Тинто је ћутке, без порицања оптужби, платио казну од 15 милиона долара. Извршни генерални менаџер филијале Рио Тинто на Гвинеји био је тада Чед Блувит, управо садашњи шеф Пројекта Јадар у Србији. Баш интересантна случајност! Рио Тинто рачуна да су Срби бескичмењаци, поткупљиви, корумпирани и лакоми на новац и привилегије. Неки јесу, али неки и нису. Чињенице и лошим и добрим Србима, показују следеће.

Не постоје неутрализатори који ће неутралисати утицај хиљаду и сто десет вагона сумпорне киселине ДНЕВНО, без обзира да ли је она загрејана на 80, 90 или 250 степени целзијуса. За десет година неће бити довољне милијарде литара чисте воде Јадра и Дрине за разблаживање четири милијарде литара сумпорне и хлороводоничне киселине, као и живе и арсена. Енормна количина отрова за неколико година уништиће сав живи свет низводно од Јадра, Дрине, Саве и Дунава. Кад кажем уништиће сав живи свет, мислим и на људе који живе поред тих река. То је стопроцентно сигурно. Проблем је што Рио Тинто нема где да прерађује јадарит, јер то ни једна нормална земља неће да му дозволи на својој територији. Наравно, осим оних где корумпирани грађани раде у корист своје штете. Да ли Србија спада у нормалне земље зависи од тога колико је њена власт нормална. Глобалисти су већ уложили огроман новац поткупљујући многе наше, корупцији склоне, стручњаке, на потпуно исти начин на који су корумпирали и многе српске лекаре и функционере да би промовисали и прогурали генетички инжењеринг ГМО mRNK вакцинама, које немају везе са респираторним сојевима корона вируса. На Александра Вучића биће извршен страховит притисак да дозволи, не вађење карбонатске руде, већ њену прераду у Србији. Тај притисак глобалне Дубоке државе Ротшилда, Рокфелера, Сороша, Гејтса и Маска, преко својих сатанистичких кербера, пре свега, из Европске Уније, биће далеко јачи и драматичнији, него што је био притисак за откидање српског Космета. Орбан је имао храбрости да се директно супротстави Сорошу и он је, верујем, спреман да плати цену своје храбрости. Ротшилди нису добротворна установа.

Два прилично битна закључка, бар што се Србије тиче, су да потписивање споразума о практичном признању Косова може да се поништи, пре или касније и било чији потпис може преко ноћи да постане мртво слово на папиру. На жалост, потписивање дозволе Рио Тинту за ПРЕРАДУ литијума отровним киселинама на територији Републике Србије за Србију ће бити једнако смртној казни хемијском инјекцијом, без опроштаја и без права на жалбу. Џабе нам после и ружичасти ЕКСПО и Национални стадион и паметни аутопут и летећи Митровић и делфин у Сурчину и жирафа у Јагодини и Европска унија... Уосталом, ко ће из те Уније уопште бити спреман да прими у своје друштво болесне српске утваре из сумпорне мочваре?! Осим тога, ко гарантује Србији да Рио Тинто својом смртоносном технологијом ради на издвајању застарелог батеријског литијума из српског јадарита?! Можда је технолошки процес топљења течног кристала агресивним киселинама потребан за сасвим нешто друго, а не за Теслине аутомобиле. Можда. Ђаво ће га знати, а ђаво није дилетант, то је сасвим сигурно. Суштина овог комплетног текста и лежи у једноставној реченици везаној за њега, а она је сигурна колико и сама смрт - ђаво код сваког долази само у једном случају - ако је позван!

Васко Васовић