ПОЗАЈМЉЕНА ПРЕПИСКА

 ''🫶

Deo iz moje privatne prepiske na Vajberu sa Vaskom Vasovićem  nekoliko godina posle konkursa za generalnog direktora Radio Televizije Srbije. Zamolio sam ga da mi dostavi njegov plan i program za finansiranje RTSa ukidanje TV pretplate i celokupnu reorganizaciju RTSa. Plačem i od smeha i od muke svaki put kad ovo pročitam. Čovek je veći ludak čak i od Tijanića. Ovo je njegov odgovor:

 

Не могу да ти доставим тражену документацију везану за конкурс за генералног директора. Бачена је у смеће. Изјавио сам на Н1 да више нећу конкурисати. И нећу. Има далеко способнијих људи у РТС-у од мене који могу да управљају њиме како треба. Да ли ће неко од њих успети да РТС из политичког сервиса конвертује у јавни сервис, не верујем, јер је данас радикални хазарски комунизам најрањивији, што значи и најопаснији. Ускоро ће се медијски рат за РТС разбуктати до границе пуцања и грађанских сукоба. Да ли ће та граница бити и пређена, не знам. Надам се да неће, али нада и вера су две различите ствари, баш као истина и чињеница.

Све скупљене папире са потписима 2069 радника РТС-а спалио сам у свом дворишту, јер је Бујошевић, преко Станислава, тражио да му их предам, не би ли видео ко ми је од уредника дао подршку. Спојио сам два средња прста у облику крста и спалио спискове са именима. Нисам блесав да угрозим људе који су ми дали подршку. Нек' сами скупљају своје потписе, ако им требају... Мени нити су били потребни, нити сам их тражио, нити ће ми требати поново. Управни одбор не само да није тражио увид у њих, а понео сам их са собом, него их није ни споменуо. Знао сам то од почетка, зато сам и рекао Ољи из Графике, чија је била идеја да се скупљају потписи, да мени таква подршка не треба, јер то нико неће ни хтети да гледа. Била је упорна и способна, па је одрадила и то. Знали су и сви чланови УО за њих, а знао је и Југослав са Н1 и није хтео да објави ту информацију. Славиша је тражио да дође у студио Н1 и да покаже потписе, тим пре што се тако нешто никада пре и нигде, осим у Србији, није десило. Наравно да нису хтели да објаве, кад Н1, Новој С и Данасу управо и одговара баш овакав Бујошевић и баш такав РТС. Шта би без њега? Уосталом, шта би радила и опозиција без Вучића? Најтрагичније ми је било то што нико, апсолутно нико, од чланова Управног одбора, није смео, ни умео, да ми постави бар једно једино питање на конкурсу. Ни лаичко, ни стручно. Логично, јер да би неко поставио било какво стручно питање мора пре тога да зна већи део одговора. Зато су само ћутали и гледали у под. Због тога сам их на неком порталу и назвао Усрани одбор, а не Управни, а председника УО, професора са Филозофског, Вулетића, Аристотеловом бабом. Сером. Можда и зато што је РТС трошио скоро сто хиљада евра годишње на тоалет папир, к'о да смо Јавни тоалет, јбт, а не Јавни сервис. Кад сереш к'о Сорош не испадаш мудросер, него серемуд и обично те после сачека Нушићев Државни ревизор Пејовић из ДРИ или Доналдов рашчупани новинар Васовић из Ошишаног Јежа. А онда ми председник Вулетић рече - Ово се никада није десило, господине Васовићу, да нико од чланова Управног одбора нема ни једно питање за кандидата. Извините, господине Васовићу, питајте онда сами себе нешто, ако желите.

И питао сам се три питања. Да ли човек може да се савије толико ниско да пољуби и сопствено дупе? Да ли да одрецитујем песму или да одпесмим рецитацију? Да ли да однесем тетки лек или да га, као музичар, одсвирам  Аустријанцу Курцу Себастијану или Гестаповцу Шолцу Олафу? Потпуна спрдња од лоше изрежиране државне представе. И онда ми кажу - Васко, да ниси напао Управни одбор ти би сада био генерални. Сигурно бих био генерални, али у Мозамбику.

Четири дана ПРЕ изласка на конкурс већ су ми јавили да Бујошевић остаје ту где јесте. Потврђено, дакле, четири дана ПРЕ конкурса. Знао сам за то, наравно и пре него што сам конкурисао. Управни одбор, гле чуда, на разговору и са мном и са Марком, некомплетан. Уместо законских 9 чланова, разговору је присуствовало 6. Чуди ме да је и тих шесторо дошло. Могли су да ћуте и преко Вајбера. А онда се, на крају, свих 14 чланова УО изјаснило једногласно да нисам нормалан ни за избор, ни за директора. Карикирам број 14, исто као и они број 9. Изашао сам на тај разговор са УО из сасвим других разлога, а не да бих био генерални. То је и тада, као и сада, била апсолутно нереална опција. Радикални комунистички систем и британски амбасадори никада не би дозволили да РТС води неко ко не припада ни једној антисрпској опцији.

Отишао сам на тај конкурс, одрадио сам то што је требало и изашао. Нашао сам пролаз тако што сам ушао на излаз. Верујем да ти је сада све јасно. Као ни мени.

 

🫶

Ovu privatnu prepisku iz moje privatne arhive sa Vaskom pustio sam uz njegovo odobrenje.''