ЗАШТО НИШТА НИЈЕ ОНАКО КАКО ИЗГЛЕДА

 

 ☀️

 

    Историјска је лаж да се Исус, са крста, обратио Богу овом арамејском реченицом:

 

     "ЕЛОХИ, ЕЛОХИ ЛАХМА САБАХТАНИ?!"

("Боже, Боже, зашто си ме издао?!)

 

    Ова реченица, злонамерно убачена у подметнуту историју и искривљену религију, од стране сатанистичких грчких и римских преводилаца, од Бога, подсвесно прави издајника, који је сопственог Сина оставио да умре у најтежим мукама. То је апсолутна историјска лаж и сакривање таквих религијских превара један је од главних разлога за избацивање Исусовог матерњег језика из хришћанске цркве. Познавањем Исусовог арамејског језика већина би схватила библијске размере искривљења реалне историје. Знало би се да се Исусова мајка није звала Марија, јер Марјам или Мирмаја на арамејском има изузетно погрдно значење. Знало би се и због чега је измишљено место рођења Исуса Христа - Витлејем или Бетлајм. Назив места рођења Исуса, изабрала је Јелена, мајка цара Константина, искључиво због језивог арамејског значења те речи.

  Прекрајање историје стварањем глобалне луциферијанске идеологије ишло је дотле и иде и даље, све до крајњих нелогичности и стварања забетонираних религијских догми. Преиспитивање наметнутих црквених ставова најстрожије је забрањено и доводи или до анатемисања или до инквизиције.

    Исусова улога у историји цивилизације није била религијска, већ искључиво апостолска.

    Исус се, закуцан за обичну дрвену греду, а не за укрштену, обратио Оцу на семитском арамејском да би га разумели, пре свега, римски војници и семитски Јевреји, окупљени испод Исусових ногу, следећим речима:

 

"ТАУДИ АБУН,

ТАУДИ ДАБАШИ!!

ШУБКЈОНО БАРЕК МОР!"

("Хвала Оче! Хвала небо моје!

Извини и опрости све!")

 

      Због чега је изговорио баш те реченице, покушаћу да објасним када мањина буде потпуно спремна за безусловну промену свести. Ако икада буде спремна, наравно. Амфилохије Радовић ми је рекао да се то, на жалост, неће десити у следећих 2 хиљаде година.

       Али, ко зна...

    Људи су, као Божје дело, далеко интелигентнији, него што илуминатски глобализам мисли.

       Следеће арамејске речи доказују управо то:

 

АБУНБАР или АБУНАБАР - БАРАБА

(Отац свог Сина - Син свога Оца),

што за последицу има арамејско/хебрејски:

 

АБАБАР КАД АБАРАХ или скраћено -

АБРАКАДАБРАХ!

(Пренос (знања) са Оца на Сина).

 

        Већину ствари, о којима пишем већ деценију и по, није могуће пронаћи више нигде, нарочито не на глобализованом Интернету. И само повезивање историјских чињеница, онако како сам их сам повезао, није могуће без туђе истине, усмеравања и интервенције друге стране. То не значи да сам у праву. Без провере и преиспитивања свега наведеног биће слаба вајда. Срећом, знање је од почетка похрањено и осигурано у сваком нашем појединачном гену. Само је потребно кренути ка њему, а онај ко крене тај углавном и стигне. Размишљање и коришћење сопствене, природне, интелигенције најбржи је пут ка знању. Уосталом, суштинска реченица Старог и Новог споразума, питомо названих Заветима или Библијом, гласи:

"КО ИМА УМ, нека израчуна. Број њезин је и број човеков."

       Али, ништа није онако како изгледа, па ни сама суштина Бога. Од угла гледања зависи и то колико га има и у чему. Зато ово, за сада, разумеју само барабе и наравно - апостоли, без обзира на Божји принцип једнако вредних.

        Арамејска реченица "Абракадабра Абун НУН!", води директно до реалног имена Бога.

Васко Васовић