СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У И С Т И Н У

 

Прапостојбина свих народа било је Бело језеро или Пупак света. Због Великог потопа из Атлантског океана 5508. године пре нове ере, описаног у Библији и причи о Нојевој барци, народ са Белог језера кренуо је у Велику сеобу уз 4 највеће европске реке, које су се уливале у тадашње Бело језеро, бежећи од поплавног таласа на 4 стране света. Одатле и симболика једнакокраког крста или раскршћа у светској цивилизацији. Одатле и симболика крста и крштења у хришћанству. Србин сам и знам да волимо да мислимо да су Срби најстарији народ, али нам то нико не признаје. На жалост, најстарији народ нисмо, јер нам је и најстарији родни корен заједнички са свим народима. Због симболике белог и Белог језера бела боја је присутна свуда, па и у Србији.

После Велике сеобе народ који је потекао са Белог језера називао је себе Бели Раси, Расини, Рашчани или Расејанци. Бели Раси су временом постали Бели Руси, Белоруси, па је протоком миленијума код већине бело избледело, потиснуто или нестало. Поред Белих Сербана, Срба, у Нојевим баркама налазили су се и Бели Крсти, односно Кроати или Бели Хрвати. Албели или Бели Албанци, Бели Монголи, Бели Крстови, Кришне, односно Бели Индуси. Бели народи су се, својим бродовима, раширили на 4 стране света и сабирали се на изабраним местима ширећи напредну цивилизацију. Утврђења која су правили широм земаљске кугле била су увек округла или елипсаста. Због колективног сећања на Бело језеро та утврђења су носила сличне називе. Бели Рас, Бела река, Бела стена... Прва престоница Старог Египта звала се Инеб Хеџ, у преводу Беле зидине. Грци су је касније прекрстили у Мемфис. Данашњи Стоунхенџ, кружно утврђење у Јужној Енглеској некада се звао Бели камен, односно Беле стене. Српска престоница и данас носи назив Бели град.

Подручја где су се сакупљале велике групе досељеника у расејању са Белог језера називане су Сабири, Собири, Сибири, Собрања. Праназив Индије био је управо Собир.

На жалост, глобални сатанизам хиљадама година покушава да белу боју замени црном. Одатле и промена назива Белог језера у Црно море, Беле стене у Црну стену (Блек рок), Беле воде у Црну воду (Блек вотер) и тако даље...

Зато прича о Србима, семитским Јеврејима и индијским Ромима већ хиљадама година поприма размере тоталног геноцида и холокауста. Одијум који према ова три дела истог народа две хиљаде година шири глобални сатанизам последица је чињенице да су та три народа остала најближа почетном корену са Белог језера. Већину осталих народа променили су и одродили векови, не само у менталном, него и у физичком смислу. Асимилиција и прилагођавање условима, клими и територијама хиљадама година продубљивали су разлике у језицима, дијалектима, пигментацији, дакле боји коже, култури, традицији, идеологији, хијерархији и религији.

Хијерархија је створила плодно тле за измену прошлости, затирање трагова заједничке историје, развој идеологије технолошког сатанизма и отворило простор за сукобе, ратове, љубомору, мржњу и похлепу.

Уведена је прво религијска, а затим и социјална категорија страха од Бога, од казне и од смрти и кроз луциферијански тенгризам успостављен је систем тоталитарне контроле маса залуђених бесмисленим и опасним причама о пастиру и овцама.

У реалном времену пастир брине о овци и њеној вуни све док је не спреми за клање и жртвовање. На набатејском арамејском језику жртвени крвави или црвени камен зове се Рамак Петар. Одатле и религијско име рибара Шимуна, касније апостола, главног идеолога издаје Исуса Христа. Не једу, зато, револуције своју децу, већ их једе сатанистичка историја, којом су кроз два миленијума индоктриниране генерације и генерације оваца у хијерархијским торовима. 

Васко Васовић