ЗАШТО ИХ ЛАЖЕМО? #2

Не знам да ли у историји блоговања постоји да је један текст, условно његов први део, имао свој наставак у другом блогу. Ако јесте – одлично!  Ако није – ево сад је! 

Временска разлика између два текста готово истог наслова на два блога је 12 година. Да је 20. новембра Светски дан детета чула сам пре 12 година преко медија. Исто то и тако чула сам и данас. Тај ''светски дан'' изазвао ме је да пишем и овај чланак. Мада све светске дане сврставам у другу именицу из ''Хлеба и игара''...

Иако ништа случајно није, слу-чај је хтео да формирам овај блог 16. 9. 2013., иако сам имала већ један блог формиран 18.9.2010. Чудни неки септембри се поклопили... Зато ће у овом тексту бити и линк текста насловљеног као овај, само  без хештагованог броја. Поштовани читаоче, замолићу те да прво прочиташ текст за који ти шаљем линк. Онда настави да читаш овај текст даље. 

https://swanspot.wordpress.com/2013/11/20/zasto-ih-lazemo/

***

Дакле, зашто ми одрасли лажемо децу из деценије у деценију, из године у годину?

Уз битну напомену да из оправданих разлога нисам родитељ, мислим да је један од узрока да ми, одрасли, готово по дифолту заборављамо како смо и ми једном били дете. Са те полазне тачке до установљења Светског дана детета, накотиле су се толике малформације односа одраслих према деци, да два мала чланка са два блога не дотичу ни промил свега онога због чега је Светски дан детета један од најлицемернијих и најбездушнијих дана у години.

Ако се свако бар некако сети од најранијих сећања па до почетка млађе адолесценције (има и старија!) к а к а в  је био као мало дете, мора да схвати да је био/била неко најтананији,  најнежнији, најбеспомоћнији, најрадозналији, најзачуђенији ... А када пређе старију адолесценцију + још коју годину треће декаде свог животића, може да постане најсвеличанственији у свему што изабере да буде, или најуништенији живи створ на овој Кугли. Све то захваљујући томе што родитељи тешко, увелико све теже,  могу да се сете како је бити дете.

Какви су родитељи били као деца и каква су им данас деца, највише могу да прочитају из дечијих очију. Ако уопште тај језик  још увек могу да разумеју. Свака детиња два ока су Космос за себе, лако читљив само ономе ко себе није изгубио у суманутој трци за бољитком с в о ј е  деце. А у међувремену, шта се тим малим великим људима приредило/приређује јасно говори текст из горњег линка. Но, шта се све обелоданило у распону од 12 година,  јесте трајна потрага за одговоре на бар нека ЗАШТО:

ЗАШТО глобална крађа беба/деце/млађих и старијих адолесцената не престаје, не раскринкава, не уништи организаторе и ''кориснике''?

ЗАШТО потреба да се буде млађи/лепши/потентнији/угледнији/успешнији... тражи дечију крв и тела унакажена до непрепознатљивости да ли је уопште људско биће у питању?

ЗАШТО на Dark Web-у постоје монструозности које људски ум не може да прихвати, а налазе се под линковима за продају ексклузивног кућног намештаја; где се могу видети фарме деце; где се могу видети тунели из којих гомила маскираних сподоба износи полужива малешна тела?  

ЗАШТО на један препуњен чамац/бродић миграната по морима широм света стално у приправности чекају хиперопремљене операционе сале у много већем броју хипер брзих глисера, него што је број потенцијално несигурних чамаца/бродића са много младих мајки и беба (снимци и видеа тих несрећа увек су у гро-плану, никад се не види тотал)?

ЗАШТО социјалне установе за бригу о деци и породици глобално и локално постају власници деце у име државе, хранитељи постају други на листи''брижних'',  родитељи се проглашавају ометајућим неспособним фактором да брину о  с в о ј о ј деци?

ЗАШТО се педофилија и родитељско право ступања у брак са рођеним дететом претварају у људско право, или да дете има ''људско'' право изјашњења о жељеном полу са само  5 година, када је то све НЕљудско? Нема оправдања за такав злочин и решава се само смртном казном!

ЗАШТО родитељи по сваку цену пристају на стереотипе времена садашњег о обавезној професионалној успешности на рачун времена проведеног са децом и породицом??  

ЗАШТО страдају на низ начина сви који се боре да свако од наведених питања  добије не само одговор,  него апсолутно и трајно поништавање на сваки начин и у сваком виду?

ЗАШТО РОДИТЕЉ, НЕКАДА ДЕТЕ, НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ СВОЈЕ ДЕТИЊЕ ОЧИ У ОЧИМА СВОГА ДЕТЕТА ? 

Зар не види да је у тим очима невина радозналост помешана са више непознатих  из масе једначина? Ишчекују. ШТА? Да, то је почетак страха, те раширене окице кад дете нешто пита не знајући одговор. Шта зна?

САМО ОНО ШТО ИМ СЕ УНЕСЕ У ЊИХОВЕ ТАБУЛА РАЗА УМОВЕ!!! ТАЧКА!

***

Читаоче поштовани, хвала ти на читалачком стрпљењу! Ако си разумео зашто је овој блогерки Светски дан детета најбездушнији у ланцу Светских дана, а поводом највеличанственијег бића на Кугли – ДЕТЕТА, онда ћеш разумети/НЕразумети и ова два визуелна прилога.

У складу са НEвременом у којем живимо, и даље нећемо знати је ли прво дете  AI дете, је ли друго то исто, или је... напросто СРЕЋНО.  ДаБогда сва деца срећна била!!!