ЛАЖНИ ОБИЛИЋ, ПРАВИ ДРАКУЛЕШТИ, ДЕР И ЦЕР

 

Све податке у тексту који следи могуће је проверити уз малу помоћ Интернета и Вештачке интелигенције.

Али, повезивање тих података у смислене целине није могуће без велике помоћи природне интелигенције.

 

Глобални радикални сатанизам сваку чињеницу која исплива из српског историјског мрака проглашава за теорију завере. А оне, дуго сакриване од Србије у архивским глобалистичким катакомбама, показују да је лажирање српске историје најзад престало да буде завереничка теорија и да је полако изашло на видело као реална међународна завера. Ово су само неки од делића покиданог времена, које ћемо морати да саставимо, као својеврсну корекцију националне свести, па да најзад можемо да кренемо од самог почетка. Можда ће и ове информације, за неког тачне, за неког нетачне, бити од помоћи у новим, преко потребним, размишљањима и доказивањима, пре свега себи, да нисмо демонска нација. То нико други неће да уради уместо нас.

У откривању наше праве прошлости, записана је и наша реална будућност.

Србија је изашла као победник из битке на Косовом пољу 1389. године. Тешка оклопна коњица Вука Бранковића разбила је турску војску, а ратна тактика кнеза Лазара и српских великаша потукла је до ногу далеко бројнију мешовиту турску армаду. Лазар није погинуо у чувеном боју и то је још једна историјска неистина. Прецизни подаци о томе налазе се, нескривени и у цариградским архивима.

Србија није изгубила ни други бој на Косовом пољу 59 година касније, 1448. године, против Турака, предвођених султаном Муратом Другим. Тродневну, историјски ретко спомињану другу косовску битку, српска војска није изгубила, јер није у њој ни учествовала, иако је вођена у Деспотовини Србији, на територији деспота Ђурађа Бранковића. Због победе Мурата Другог над влашким бајаном и српским римокатоликом Јаношем Хуњадијем, у српској историји познатог као Јован Србињанин или Јанко Сибињанин, настала је и чувена српска изрека - "Касно Јанко на Косово стиже". Иако је био савезник угарске војске Јаноша Хуњадија, а не турске, Ђорђе Кастратовић Скендербег није учествовао у Хуњадијевој борби против Турака. Злонамерном историјском заменом прве добијене битке другом, оном изгубљеном, глобалистички сатанизам конструисао је лажне приче о Србима губитницима, о издаји српског властелина Вука Бранковића и влашког војводе Дракуле - Владислава Змаја Цепеша. Осам година касније 1456. Хуњади је добио једну од најважнијих битака у светској историји - Дунавску битку за Београд и у част те битке и данас се, по тадашњој папској наредби, у подне, оглашавају звона свих хришћанских цркава у свету.

Султана Мурата Првог Праведног убио је, 1389., пред сам крај битке, син Бајазит, једним потезом ножа, због чега је и добио надимак Муњевити секач, односно Муња. Бајка о Милошу Обилићу злонамерно је исконструисана неисторијска прича. Ватикан је у знак освете деспоту Ђурађу и династији Бранковић, због разбијања глобалног унијатског ватиканског пројекта из Фиренце и Фераре, такозване Фирентинске уније,  Ђурађевог оца Вука Бранковића претворио у историјског издајника, Ђурађеву жену Ирину Кантакузин у "проклету Јерину", непостојећег Милоша Обилића у подмуклог српског убицу невиног султана праведника. Од влашког војводе Влада Цепеша Дракулештија, припадника српског витешког Реда змаја, Ватикан и Британци направили су најпознатијег светског крвопију, вампира грофа Дракулу. Лорд Бајрон и Брем Стокер употребили су српске речи вампир и дракон, модификоване у румунску реч дракул и енглеску - драгон. И једна и друга и трећа реч означавају змаја, али их је глобалистички романизовани сатанизам означио као ђаволе. Чак и почетно слово Ђ од речи ђаво постоји само у српском језику. Историјске чињенице исписују сасвим другачији просрпски роман.

Војвода Дракула био је највећи донатор Хиландара и већине српских манастира и највернији савезник српске династије Бранковић. У знак вечне захвалности Ђурађу Бранковићу светогорско монаштво је, због Ђурађевог спречавања српског Патријарха Никона да отпутује у Фиренцу и Ферару, да призна Унију и потпише папску декларацију о потчињавању римској Конклави, која би и српско и светско правоверје ставила под патронат Папе и директну контролу римокатоличке цркве, ћерка деспота Ђурађа Бранковића Мара Бранковић, насилно удата за султана Мурата Другог, сахрањена је на Светој гори, где се њена капела налази и данас. Нехришћанску, неписану забрану женама да кроче на тло Свете горе, иако је Свету гору и основала жена, увеле су најзлогласније Папе у историји - Инокентије Трећи и Хонорије Трећи, креатори луциферијанске Инквизиције, комерцијализоване, антибожје индулгенције и хијерархијске симоније и творци геноцида над српским и француским катарима. Базилика са Тибра од памтивека не трпи српске ветрове са Дунава, Дњепра, Дона и Дњестра, без обзира на боју дима изнад Апостолске Конклаве, јер сукоб лажних апостола, Шимуна рибара и Шимуна врача, траје дуже од две хиљаде година.

И зато...

Иако је 1846. године, последња од  80 000 светских вештица, убијена баш у заосталој Србији од стране Турака, чиме су, тим чином примитивизма и римски религиозни окултизам и грчки политеистички фанатизам унаказили српску духовност и усмерили Србију у ортодоксни сатанизам. Због покушаја спаљивања на ломачи српске белојезерске историје Партенон и Пантеон мораће да рачунају на долазећу библијску олују са Дера и Цера.

А није да је неће бити...

Васко Васовић