САКРИВЕНО У ИСТОРИЈИ ОТКРИВА СЕ У ИСТИНИ

 

И симболика једнакокраког крста покренута је 5508. године пре нове ере. Крст је настао као симбол раскршћа четири велике реке које су се уливале у Бело језеро и којима су у велику сеобу, баркама, кренули староседеоци почетне цивилизације, после великог библијског потопа и поплавног таласа из Атлантског океана. На основу тог потопа и тектонске катаклизме настала је и романтизована библијска прича о Нојевој барци.

Крст са Белог језера, 6 хиљада година касније, у хришћанство је унела Јелена, мајка цара Константина, у четвртом веку и убацила га у хришћанску иконографију 313. године. Уз промену места и датума рођења Исуса Христа Јелена је измислила и стилизацију Исусовог распећа на белојезерском крсту, иако је Исус био закуцан за обичну дрвену греду са скупљеним рукама. Тиме је симболику спасоносног белојезерског крста усмерила ка смрти, болу и страдању. Белојезерски крст или КОЛОВРАТ и Адолф Хитлер је претворио у фашистичку свастику и тиме у колективну подсвест, такође, убацио одијум према њему, чиме је и старовременим, правоверним, Србима и семитским Јеврејима наметнута колективна кривица и због наводне издаје Исуса, што је такође историјска лаж. Вешто сакривена чињеница је да су семитски Јевреји откупили од римских војника још увек живог Исуса и тако га спасили умирања у 33. години. Римски војник Лонгин је и поред добијених сребрњака, копљем пробио Исусу плућа и саркастично изрекао реченицу на Исусовом матерњем језику, коју су касније римски сатанисти злонамерно приписали Исусу - "ЕЛОХИ, ЕЛОХИ, ЛАХМА  САБАХТАНИ? ("Боже, Боже, зашто си ме издао?")

Да се не би откриле фрапантне размере историјске религијске преваре Папа Инокентије Трећи избацио је Исусов матерњи арамејски језик из религије.

Избацивањем и нестанком арамејског језика сакривено је у историји, између осталог и следеће:

БАРАБА на Исусовом арамејском језику значи СИН СВОГА ОЦА. Везу речи БАРАБА са именом разбојника ВАРАВЕ измислили су грчки преводиоци. Реч БАРАБА још мање има везе са седамдесетим апостолом Патријархом Варнавом.

БАБИЛОН на арамејском језику значи ОТАЦ или БОГ СВЕТЛОСТИ. Грци су град са Белог језера БАБИЛОН, прекрстили у АТЛАНТИС или АТЛАНТИДИС, због поплавног таласа из Атлантског океана, који је и уништио град. Остаци Вавилона налазе се дубоко испод Црног и Азовског мора и Керчког мореуза.

Из арамејског назива за Бога - ЕЛОХ, модификован је и арапски назив АЛАХ.

Израз МАРИЈАМ на арамејском означава прљаву жену, проститутку.

ВИТЛЕЈЕМ на арамејском означава КЛАНИЦУ, на арапском Кућу меса, месару.

НУНА ЈАДЕ или НУНАЈА право је име Исусове мајке, Протоарамејке из Арам Дамаска, рођене у сиријском селу МАЛУЛУ, на обронцима Каламуна и Антилибана.

НУНА ЈАДЕ, на арамејском значи - БОЖЈА МАЈКА или у слободном преводу МАЈКА ИЗ ВОДЕ или кратко - РИБАРИЦА. Одатле и симбол РИБЕ, као кључни религијски симбол и знак вере у Сина Божјег и Бога Оца. Одатле и тепајући, умирујући израз код Срба за мајку која љуља дете у колевци - НУНА ТЕ НАНА. Одатле и РИБАР Шимун, познатији као Свети Петар, апостол - учитељ, на жалост, уз прокуратора Рима Понтија Пилата и главни идеолог издаје Исуса Христа, због чега је и награђен од стране црног Рима местом првог римског надзорника, односно Папе. Име ПЕТАР изведено је из набатејског арамејског израза РАМАК ПЕТАР и означава Митрин, односно Луциферов, крвави жртвени камен. Митрин култ римског Бога Сунца утемељен је управо на Митрином протоколу и Луциферовим парадоксима. Арамејско име Бога  јесте монах НУН. Бог има плаву боју мора и неба. Игуман манастира Рибница код Ваљева, отац Арсеније, слика Исуса са плавом бојом лица. Зна ли и због чега?

На самом почетку Библије записано је да је Бог створио земљу и небо, дакле, копно и небо, а не планету Земљу, док је "дух Божји лебдео над водом." То значи да је у време стварања и постанка живог света вода већ постојала и да је Земља на свом почетку била водена планета. У води је настао живот и зато је вода симбол Бога Нуна, баш као што је и српско Бело језеро симбол Пупка света.

И сам назив српске реке ЈАДАР води порекло од арамејске речи ЈАДА и хебрејске АР, што у буквалном преводу са арамејског и иврита значи - ПРЕКО МАЈЧИНСКЕ РЕКЕ или симболички - ДАЛЕКО ОД МАЈЧИНСКЕ ВОДЕ, при чему се мисли на место постања, пранастанка српског племена са старог БЕЛОГ ЈЕЗЕРА, односно Црног мора, насталог после Великог библијског потопа 5508. године п.н.е.

Зато и тврдим да је ДРЕВНА СРБИЈА настала испод Цера пре седам и по хиљада година, што ће се, стопроцентно сигурно, показати тачним чим пронађемо добро сакривену сопствену историју.

Исус није рођен НУЛТЕ године по јулијанском и грегоријанском календару, него 5 година пре тога, у пећини Јудејске пустиње, у троглу кибуца Кокав Јаков, Јерихона и ушћа реке Нехар ха Јарден. Цар Ирод је тражио пећину Исусовог рођења на погрешном месту. Ирод је умро 4. године пре нове ере, годину дана после рођења Исуса у близини Кокав Јакова. То значи да Исус није могао бити рођен после смрти цара Ирода, четири године касније. Одакле онда нулта година хришћанства и слављење Божића пре рођења Христа?

Стотине километара тунела изграђених испод Газе у Палестини указују да глобални сатанизам и даље трага за правим местом рођења Исуса Христа, не би ли дефинитивно уклонио доказе и трагове реалне историје. Оно што глобализму није познато је то да  пећина није подложна откривању. Сва њена симболика лежи искључиво и само у трагању за њом. Захваљујући Србима и Трампу глобални радикални сатанизам разумеће то на тежи начин.

Тауди Абун!

 

Васко Васовић