БИБЛИЈСКА УДАЉЕНОСТ ИЗМЕЂУ ЧОВЕКА И БОГА ЈЕДНОСТАВНО НЕ ПОСТОЈИ, ЈЕР СУ И ЈЕДАН И ДРУГИ НА ИСТОМ МЕСТУ

 

 

 😲😲😲😲😲😲 

        Верујем да ће овај текст изазвати одређени шок код свакога ко се усуди да ослободи своју мисао.

Васко Васовић

 🫧🫧🫧🫧🫧🫧

        И по Алберту Ајнштајну, хазарском Јевреју, највећа брзина у свемиру, којом може да путује информација, јесте брзина светлости, нешто изнад милијарду километара на сат. На жалост, та теорија би ускоро могла да буде оборена. Због чега?

        Због једноставне и до сада сакривене чињенице да

већу брзину од брзине светлости има једино МРАК. Чињеница заснована на аномалији коју сам злонамерно назвао Васков парадокс, показује да је највећа брзина кретања једнака стању мировања. И та формула ставља под упитник формулу Ајнштајнове теорије.

        Тама јесте мировање светлости и она настаје истог тренутка када је брзина светлости сведена на нулу. Без кретања светлост не постоји. И сила и убрзање су тада такође једнаке нули. Та нула и јесте почетак "великог праска", почетног свитања и моменат када се идеална "Божја честица" претворила у материјални фотон и библијску синтагму НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ.

        То је моменат када закривљење црне рупе успори брзину светлости до нуле, претварајући је у мрак. За разлику од брзине светлости, брзина мрака је тренутна и он настаје одмах, на било којој удаљености, у било којој тачки универзума.

        Ова информација се налази у Књизи знања из које је касније настала и реченица на самом почетку Библије:

" У почетку... беше ТАМА над безданом..."

        Она такође показује да Ајнштајн није потпуно разумео Милеву Марић, када је преузео њене заслуге за своју теорију релативитета.

        Реченица да је тама бржа од светлости промениће потпуно и сигурно хиљадугодишње начине размишљања.

        Она указује на неколико релевантних чињеница. Прва је да су светлост, дакле енергија и време материјални, док простор није. Простор је, у суштини, мрак. Због тога и библијска удаљеност између човека и Бога једноставно не постоји, јер су и један и други на истом месту.

        Све што је материјално има трајање и подложно је искривљењу свести да би мозак уопште успео да компримује парадокс. То такође значи и да је човекова свест, баш као и само тело материјалне природе.

        Друга је да је тама заиста и бржа и старија од светлости, што потврђује и сама Библија, нудећи индиректан одговор на дилему да ли је старија кокошка или јаје. Треће је нетачност да једно без другог не постоје. Тама без светлости може да постоји, баш као и мировање без кретања, светлост без таме не може, нити кретање без мировања. То значи да кретање и енергија не постоје без убрзања од нуле што Ајнштајнову теорију релативитета скреће на погрешан религијски постулат. Схватање људског ума је другачије, јер је он заснован на материјалним премисама и због тога има краткорочна ментална ограничења и у времену и у простору.

        Ма колико се после овог текста буду сукобила мишљења, показаће се да чињенице из Књиге знања и начин на који сам их повезао, једноставно, не промашују. Све о чему сам до сада писао показало се тачним. И ово ће...

Васко Васовић