И ВИНЧА И ЈАДАР И СКАДАР ЧЕКАЈУ СРБИЈУ

 

 
 БРИЉАНТНИ ВАСОВИЋ

 

ПРОЧИТАЈ ВОЉЕНА

ЗЕМЉО ДА БИ ЗНАЛА И ДА БИ

ОПСТАЛА:🌄🌄🌄🌄🌄🌄

 

Забрињавајуће је колико је Србима радикални комунистички сатанизам ослабио интересовање за сопствену историју и тиме их усмерио у брзо нестајање. Већинска Србија не зна ништа о пореклу Срба, о месту настанка Србије, о српским празницима, о својим традиционалним поздравима, о својој реалној прошлости. Зато и не може да зна шта је чека у будућности. А она је за Србе, без знања и образовања, веома, веома неизвесна.

 Срби не знају ни ко су им непријатељи. Њих им, по потреби, сервирају, односно сербирају, непријатељски медији. Срби верују својим непријатељским медијима, зато и дижу споменике својим непријатељима. И славе их погрешним празницима, уверени да су традиционално српски.

          Срби не знају  одакле им симболика белог у Белом анђелу и Белом граду, Срби зато не знају ни одакле им симболика црног у Црној руци и Црном Ђорђу. Због тога и не могу да виде симболичну везу између Црвене реке - Рио Тинта и Црног мора.

 Србија не зна да је победила Турке у Првом косовском боју. Не зна ни да јој је зато и приписан мађарски пораз од Турака, 59 година касније, у Другом косовском боју.

     Од Србије су сакривени и цареви пре Душана и династија Обреновића. Од Бранковића су зато и направљени издајници и проклете Јерине. Од најбољег српског пријатеља војводе Влада Цепеша, зато је и направљен гроф Дракула, најпознатији светски крвопија и то, гле чуда, баш уз помоћ старе српске речи - вампир.

 Од Србије је сакривено чак и право место спаљивања моштију Светог Саве, на Брду белог камена, данашњем Ташмајдану, као што је од Србије сакривено и Бело брдо у српској Винчи. Бело винчанско брдо - злонамерно сакривено под милионима тона комунистичког ђубрета. Не мора да значи да ће права историја Србије заувек и да остане затрпана у Титовим метанским јамама. Винча ће наставити да чека да се Србија сети свог места рођења, места настанка и матичног Белог језера, кога је глобални сатанизам прекрстио у Црно море.

 И Винча и Јадар и Скадар Србију ће чекати да пробуди у себи затрпано колективно знање и колективно сећање. Тада ће и само тако ће Србија имати и шансу и будућност. Данас, већинска Србија верује у реченицу - касно Марко на Косово стиже, мислећи на Марка Краљевића.

 Србија тиме показује да не зна разлику ни између Марка и Јанка, а камоли између два косовска боја. На жалост, у тој разлици и леже кључеви српског опстанка. Управо у тој разлици између менталитета добијене и изгубљене битке. 

Верујем да Србији није намењена судбина друге, историјски тачне, реченице - Касно ЈАНКО на Косово стиже! Јанко ће јој помоћи поново, трећом срећом. Јанко Сибињанин, Јанко Србињанин или Јанош Хуњади. Исто је.

 То што Срби, управо, својим незнањем реч српски пишу накарадно срБски, мислећи да граматика има везе са српом, не чини их ни мало Србима. Напротив. Чини их незналицама и то незнање их удаљава од српског Раса, Цера и долине Јадра.  Србија зна да користи реч срБски, али не зна за најважнију битку и у "срБској" и у "свеЦкој" историји - Битку за Београд. Када је она била? Због ње и данас звоне звона. 

 За ким звона звоне? Зна ли то и већинска Србија? Мораће то да сазна сама. Или неће...

 Ствар личних избора и токсичних медијских извора.

 

Васко Васовић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПОПИС ИЗ 1846. ГОДИНЕ: 2,64 МИЛИОНА СРБА У ХРВАТСКОЈ

КОДНО ИМЕ ПРОЈЕКТА: ГОЛГОТА

КВАЗИИСТОРИЈСКИ ФОЛДЕРИ ЗА ПОДМОРЈА, ТОПОНИМЕ, ИМЕНА И ИСТИНЕ