СМЕР: стање у медијима – и где је ту РТС

 
 
 
 

Данас више није довољно поставити питање да ли грађани имају приступ информацијама. Информација има више него икада. Право питање је – коме грађани верују и да ли могу да буду сигурни да су добили потпуну, тачну и професионално обрађену информацију.


Медијска сцена у Србији годинама је оптерећена дубоким поделама. Један део медија оптужује се за блискост са влашћу, други за политичку пристрасност са друге стране.


У таквој атмосфери новинарство све теже успева да буде оно што би требало да буде – контрола моћи, простор за различита мишљења и сервис грађана. Посебан проблем представља чињеница да је поверење јавности у медије веома ниско. Истраживања из 2026. указују да Србија спада међу земље са најнижим поверењем у медије, док друштвене мреже постају све важнији извор информација.

 

РТС мора да буде посебна тема

 

Када говоримо о медијима у Србији, РТС не може да се посматра као још једна телевизија. РТС је јавни медијски сервис и грађани га финансирају кроз таксу. За 2026. годину такса износи 349 динара месечно. Зато је одговорност РТС-а већа.


Од јавног сервиса грађани имају право да очекују:

* професионално и непристрасно информисање;

*равномерну заступљеност различитих ставова;

*јасну разлику између информације, коментара и политичког става;

*критичко преиспитивање рада свих институција;

*заштиту професионалног интегритета новинара и других запослених;

*транспарентност у раду;

* одговорност према грађанима који финансирају јавни сервис.


Управо зато се свако питање уређивачке политике РТС-а много снажније одражава на поверење јавности него када је реч о комерцијалним телевизијама.


Актуелна изборна кампања додатно је отворила питање равноправности и баланса у медијском простору. РЕМ је од септембра поново у функционалном саставу и спроводи 24-часовни мониторинг 11 телевизијских програма, међу којима су РТС 1 и РТС 2. А чињеница да се управо око извештавања РТС-а воде јавне полемике показује колико је питање поверења у јавни сервис важно. Али постоји још једна страна РТС-а


Када се говори о РТС-у, често се говори само о директорима, уредницима, емисијама и политичком утицају. Много мање се говори о људима који тај систем свакодневно одржавају.


РТС нису само Дневник, камере и телевизијски екрани. РТС чине новинари, сниматељи, монтажери, тонци, реализатори, инжењери, продуценти, техничари, администрација, запослени у производњи програма и бројни други радници без којих јавни сервис не би могао да функционише. Зато питање будућности РТС-а није само питање програма. То је и питање положаја запослених.


Ако од јавног сервиса тражимо професионалност, онда професионалност мора почети и унутар саме куће. Ако тражимо транспарентност од политичких институција, онда транспарентност мора постојати и у начину на који се управља РТС-ом. Ако тражимо поштовање новинара када раде свој посао, онда исто такво поштовање морају имати и сви други запослени који свакодневно омогућавају да програм буде произведен и емитован.


Суштинско питање


РТС мора да одговори на једно једноставно питање:

Да ли је јавни сервис заиста сервис грађана – или је постао институција којој грађани само плаћају услугу?

Одговор не треба да дају ни власт, ни опозиција, ни појединачни уредници, ни политичке партије. Одговор треба да дају професионални стандарди, транспарентност, отвореност према јавности и поверење грађана.


А управо ту би требало да почне озбиљна расправа о будућности РТС-а. Јер јак јавни сервис не значи сервис који је јак према запосленима и слаб према политичким притисцима. Јак јавни сервис значи институцију која је слободна, професионална, одговорна према грађанима и сигурна за људе који у њој раде.


И зато се питање стања у медијима у Србији не може завршити питањем „ко контролише медије?“. Мора се поставити и питање: ко контролише оне који контролишу информације – и ко штити људе који те информације свакодневно стварају?


Синдикат медијских радника СМЕР

 

 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПОПИС ИЗ 1846. ГОДИНЕ: 2,64 МИЛИОНА СРБА У ХРВАТСКОЈ

КОДНО ИМЕ ПРОЈЕКТА: ГОЛГОТА

КВАЗИИСТОРИЈСКИ ФОЛДЕРИ ЗА ПОДМОРЈА, ТОПОНИМЕ, ИМЕНА И ИСТИНЕ